Simptomi

  • Hipertenzija

    Hipertenzija

    Šta je hipertenzija? Kada se kaže krvni pritisak, misli se na arterijski krvni pritisak, koji zavisi od snage srčanog mišića koji ubacuje krv u arterije pod velikim pritiskom, od količine krvi i od otpora koji krvni sudovi pružaju. U skladu sa radom srca koje podešava svoj rad potrebama tela i krvni pritisak se stalno menja. Pritisak se penje i spušta u odnosu na aktivnost. Takođe,...
  • Ateroskleroza

    Ateroskleroza

    Šta je ateroskleroza? Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero - kašasto i reči skleroze - tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije.Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja. Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i...
  • Angina pektoris

    Angina pektoris

    Šta je angina pectoris? Angina pektoris je medicinski naziv za bol u grudima ili nelagodan osećaj zbog koronarne bolesti srca. Simptomi angine pektoris nastaju kada srce ne dobija dovoljno kiseonika. To se naziva ishemija. Nastaje zato što su arterije sužene, a najčešći uzrok njihovog suženja je ateroskleroza.Angina pektoris se može pojaviti i kod ljudi koji imaju bolest srčanih zalistaka, hipertrofičnu kardiomiopatiju (bolest srca gde dolazi do...
  • Srčani udar

    Srčani udar

    Šta je srčani udar? Srčani udar (infarkt srca) je izumiranje dela srca zbog nedovoljnog dotoka krvi tom delu. Može se javiti u svim uzrastima. Javlja se kao jak bol, stezanje, gušenje u sredogruđu. Bol se može se širiti u ruku, vilicu ili trbuh. Kod dijabetičara infarkt srca može proći bez bolova, jer su njima zbog visokog šećera u krvi oštećeni nervi koji treba da prenesu osećaj bola. Stariji...
  • Moždani udar

    Moždani udar

    Šta je moždani udar? Moždani udar (šlog, infarkt mozga) je izumiranje dela mozga zbog nedovoljnog dotoka krvi tom delu. Pogađa sve uzraste. Najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu), promene u srcu (trombi), hipertenziju i/ili aneurizmu. Ateroskleroza i tromb dovode do zapušenja arterije. Hipertenzija povećava mogućnost da tako krta, aterosklerotična arterija pukne ili da pukne aneurizma. Aneurizma je nenormalno proširen...
  • Maligne bolesti

    Maligne bolesti

    Šta su maligne bolesti? Maligne bolesti su zloćudni tumori. To su nova tkiva, delovi čovekovog organizma, koji su se otrgli kontroli i počeli nekontrolisano da se rastu i razmnožavaju se, uništavajući na svom putu zdrava tkiva. Maligne bolesti su po život opasne bolesti ako se ne otkriju na vreme. Podmukle su jer često ne daju simptome, ili daju simptome koji liče na druge, mnogo manje ozbiljne bolesti. Tek u odmakloj fazi vidimo...
  • Antistres

    Antistres

    Šta je stres? Stres je prirodni odbrambeni mehanizam kada se telo nalazi u nekoj opasnosti. Nastanak stresa zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Spoljašnji faktori su vezani za psihičko stanje osobe koje podrazumevaju: napetost na poslu, odnos sa drugim ljudima, napetost u kući i sve druge situacije koje svakodnevno dovode u stanje neprirodne tenzije. Unutrašnji faktori su odgovor na spoljašnje. Da bi odgovor bio adekvatan i...
  • Zaboravnost

    Zaboravnost

    Šta je zaboravnost? Zaboravnost je simptom. To je ono što osoba, koja ranije nije imala problem sa pamćenjem, navodi kao smetnju. Ako zaboravnost ne smanjuje značajno svakodnevno funkcionisanje i život ne gubi na kvalitetu, radi se o poremećaju pažnje čiji je uzrok hroničan umor (prekovremeni rad) ili veliki mentalni napori (učenje). Ovakva zaboravnost nije simptom oboljenja, ali je neprijatna jer troši dodatnu energiju - da se...
  • Uznemirenost

    Uznemirenost

    Šta je uznemirenost? Uznemirenost je neprijatan doživljaj koji ljudi još opisuju kao strepnju, strah. Osoba može znati razlog svoje uznemirenosti (npr. stres na poslu), ali i ne mora. Ako osoba ne zna zbog čega je uznemirena, ne može ni sa čim da poveže uznemirenje, to se zove bezrazložan, slobodno-lebdeći strah ili anksioznost. Razlog uvek postoji, ali do njega je nekad teško doći. Uznemirenost nikom nije strana - i ona...
You have successfully subscribed!