Srčani udar
Šta je srčani udar?
Srčani udar (infarkt srca) je izumiranje dela srca zbog nedovoljnog dotoka krvi tom delu. Može se javiti u svim uzrastima. Javlja se kao jak bol, stezanje, gušenje u sredogruđu.
Bol se može se širiti u ruku, vilicu ili trbuh. Kod dijabetičara infarkt srca može proći bez bolova, jer su njima zbog visokog šećera u krvi oštećeni nervi koji treba da prenesu osećaj bola.
Stariji ljudi koji dožive infarkt uglavnom su već imali neko srčano oboljenje, kao što je angina pektoris, koja je nastala zbog ateroskleroze koronarnih arterija.
Hipertenzija povećava mogućnost da tako krta, aterosklerotična arterija pukne. Bol kod angine pektoris i kod infarkta je sličan, samo što je kod infarkta mnogo jači i ne prestaje ni posle uzimanja terapije za anginu pektoris.
Kod mladih ljudi infarkt srca se uglavnom javlja iznenada, bez prethodnih anginoznih bolova.
Rad srca posle infarkta zavisi od preostalog zdravog dela srca, opšteg zdravstvenog stanja obolelog i životnog stila, što podrazumeva način ishrane, fizičke aktivnosti i nivo stresa.
Simptomi
Simptomi infarkta srca su jak bol, stezanje, gušenje u sredogruđu.
Faktori rizika
Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuju:
- Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
- Visoki krvni pritisak
- Duvanski dim
- Dijabetes
- Gojaznost
- Smanjena fizička aktivnost
- Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)
- Oboljenja srca i krvnih sudova
Kako se izboriti sa problemom
Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života - pravilna ishrana (koju je odobrio kardiolog, a osmislio dijetetičar-nutricionista), pravilna fizička aktivnost (koju je odobrio kardiolog, a osmislio fizioterapeut).
Redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa, kao i prestanak pušenja su preporučeni.
Pravilna ishrana treba da bude takva da održava optimalnu telesnu masu i obezbedjuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama, pri čemu treba obratiti posebnu pažnju da unos holesterola ne bude veći od 300mg, a da se poveća unos Omega3 masnih kiselina.
Svakodnevna aerobna fizička akivnost, kao što je šetnja, vožnja bicikla i plivanje, mora se sprovoditi ako je odobrena od strane kardiologa.
Neophodni su redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa i analize glukoze (standardne i specijalne - test tolerancije na glukozu i glikozilisani hemoglobin), triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija (dobrog holesterola HDL i lošeg holesterola LDL), kao i njihovog odnosa HDL/LDL, što pokazuje faktor rizika za nastanak infarkta.
Povremeni testovi opterećenja fizičkom aktivnošću (ergometrija). Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog).
