Šta je kamen u bubregu?

Kamen u bubregu je hronična bolest bubrega, gde postoji kamenac u nekom delu bubrega: bubrežnoj čašici ili bubrežnoj karlici.

Kamen nastaje polako, povećava se i deformiše šupljine u bubregu kroz koje protiče mokraća.

Osnova stvaranja kamenca je velika gustina mokraće (mokraća sa malo vode), jer se u takvim uslovima neke supstance mogu taložiti i stvarati kamen.

Jedan od razloga zbog kog se ovo dešava je dugogodišnji nedovoljan unos vode. Kamenci mogu biti različitog sastava: oksalatni, fostaftni, uratni i cistinski.

Sklonost ka stvaranju kamenaca se nasleđuje, posebno sklonost ka cistinskim kamencima. Promena načina ishrane može da pomogne kod svih kamenaca osim kod cistinskih. Za cistinske kamence uzima se poseban lek (D-penicilamin).

Kamenci manji od 5mm zovu se pesak. Tegobe kod kamena, koji miruje u bubregu, su povremen tup bol u slabinama, koji se može pogrešno protumačiti kao bol poreklom od kičmenog stuba.

Kamen stalno oštećuje sluzokožu sa kojom je u dodiru i uništava prirodnu barijeru. Zato su infekcije bubrega mnogo češće kod osoba sa kamenom u bubregu, brže se razvijaju i teže su. I obrnuto, kamen se češće stvara u inficiranom bubregu.

Zapaljenje mokraćnih puteva izaziva najčešće ešerihija koli. Ako se u mokraći nađe neka druga bakterija ili gljivica, znači da je bolet postala još ozbiljnija; znači da je imunitet sluzokože mokraćnih puteva, a možda i imunitet celog organizma, ozbiljno narušen.

Kamen u bubregu se, pored infekcije, može dalje komplikovati.

Može se pokrenuti, i ako je šiljat, na svom putu cepati sluzokožu bubrega, mokraćovoda, i mokraćne cevi. Tada se bol iz slabinskog dela premešta ka donjem stomaku. Mokraća je crvene boje jer je u njoj krv.

Kod kamena koji se pokrenuo, bolovi u slabinama su toliko jaki da izazivaju povraćanje i gubitak svesti. To su, zajedno sa zuboboljom i bolovima koje stvara kamen u žučnoj kesi, najači bolovi.

To su bolovi tipa kolike. Bol se pojačava neko vreme i onda naglo popusti, ali se za nekoliko minuta javi nova serija bolova koji su još jači nego prethodni.

Kamen se može zaglaviti u mokraćovodu ili mokraćnoj cevi, i tada je potrebna operacija. Ako se na vreme ne reaguje, pritisak mokraće u bubregu može toliko narasti da uništi rad tog bubrega zauvek.

Krv u mokraći koju ste golim okom primetili ili koju su analize mokraće pokazale, mora se pažljivo tumačiti. Ona nekada može biti prvi znak malignog oboljenja, posebno ako je ne prati bol.

Faktori rizika:

• Nedovoljan unos vode
• Nasledni faktor - sklonost ka stvaranju kamenaca, posebno cistinskih
• Česte infekcije bubrega
• Stalno previše kisela mokraća (koja pogoduje stvaranju uratnih kamenaca) ili stalno bazna mokraća (pogoduje stvaranju fosfatnih kamenaca)

Kako se izboriti sa problemom?

Trudite se da ne odlažete nagon za mokrenjem. Pijte što više vode i čajeva.

Tako se mehanički sprečava zadržavanje urina jer se često izaziva nagon za mokrenjem. Smanjuje se šansa za nastanak infekcija (i na njenom terenu kamena), i spira se postojeći kamen i tako smanjuje.

Pratite da li postoji zastoj u mokrenju. To je jako važno, jer ako postoji, hitno se javite lekaru.

Pored vode, pomažu i diuretski proizvodi, koji podstiču mokrenje.

Sledeća uputstva važe za sve tegobe vezane za mokraćne puteve:

Ako pripadate rizičnim grupama: imate urođene nepravilnosti mokraćnog sistema, kamen u bubregu ili bešici, oslabljen imunitet, javite se lekaru istog dana kad osetite tegobe. Kod vas se bolest brže i teže razvija.

Lekar će vam propisati terapiju i poslati vas da uradite laboratorijske analize krvi i mokraće i mikrobiološki pregled mokraće (urinokulturu). Kada stignu rezultati urinikulture, lekar će vam promeniti terapiju prema antibiogramu. Važno je da budete pod propisanom terapijom što pre.

Ukoliko ne pripadate rizičnim grupama, ipak se morate javiti lekaru, samo što to ne morate uraditi u toku istog dana, već možete otići i sutradan.

Uz konsultaciju sa lekarom, možete uzimati brusnicu i/ili njen čaj. Ona će vam pomoći da povećate imunitet sluzokože mokraćnih puteva. Možete uzimati i čaj od uve da povećate ispiranje sluzokože mokraćnog sistema.

Kako ćete znati od čega je građen vaš kamen?

Pri pregledu urina mogu da se traže kristali oksalata, urata, fosfata, i cistin. Ipak, to nije siguran dokaz da je od pronađenih kristala izgrađen vaš kamen.

Možda se, npr. kristali oksalata od skoro nalaze u mokraći, a kamen koji se stvorio i vidi se na ultrazvuku možda se nekad davno izgradio od urata. To što trenutno nema kristala urata u mokraći ne znači da će se uratni kamen sam od sebe rastvoriti. Može ostati nepromenjen.

Isto tako, ako ste izbacili kamen, odneli ga na analizu i utvrđeno je da je kamen npr. oksalatni - to ne znači da je drugi kamen koji imate ili koji će u budućnosti možda nastati isto oksalatni.

Neke namirnice sadrže više oksalata (spanać, paradajz, celer, čokolada), neke više fosfata (meso, bob, grašak, pasulj), neke više supstanci od koje se stvaraju urati (meso, pivski kvasac). Promena ishrane donekle pomaže.

Cistina ima skoro u svim namirnicama. Promena ishrane ne pomaže. Samo unos puno tečnosti, češće i pomalo, i lečenje propisanim d-penicilaminom.

Kako onda sprečiti stvaranje i povećavanje kamena, ili, još bolje, smanjiti kamen?

Potrebno je piti dosta tečnosti, često i pomalo. Jedan dan jesti hranu koja stvara više kiselu mokraću (kačkavalj, meso, bob, grašak, pasulj, hleb, čokoladu), a drugi dan hranu koja stvara više baznu mokraću (sveže voće i povrće, mleko, jogurt, krompir), i tako ukrug.

Time se obezbedjuje da mokraća ne bude predugo ni suviše kisela ni suviše bazna, da ne bi mogla ni jedna vrsta kamena da se stvara ili povećava. Tečnost će, vremenom, spiranjem smanjivati kamen. Takav način ishrane ne pogoduje ni bakterijama ni gljivicama, jer im smeta stalna promena kiselosti.

Na kraju mora se napomenuti da kamen u bubregu nije naivno oboljenje, te je važno uzimati redovno propisanu terapiju i redovno ići na zakazane kontrole, a vanredno ako se pogorša stanje ili se jave nove tegobe.