Uznemirenost
Šta je uznemirenost?
Uznemirenost je neprijatan doživljaj koji ljudi još opisuju kao strepnju, strah.
Osoba može znati razlog svoje uznemirenosti (npr. stres na poslu), ali i ne mora. Ako osoba ne zna zbog čega je uznemirena, ne može ni sa čim da poveže uznemirenje, to se zove bezrazložan, slobodno-lebdeći strah ili anksioznost.
Razlog uvek postoji, ali do njega je nekad teško doći. Uznemirenost nikom nije strana - i ona povremena, i ona koja traje duže i bez jasnog razloga. Kada uznemirenost počne da narušava kvalitet života, potrebno je potražiti stručnu pomoć u vidu razgovora sa psihoterapeutom.
Nekada je potrebno uzimati neke lekove za smanjenje uznemirenosti, potražiti i pomoć psihijatra. Potrebno je otići i na pregled kog interniste, jer uznemirenost može biti simptom preterane funkcije štitaste žlezde.
Uznemirenost iscrpljuje energiju koja je potrebna za svakodnevne zadatke. Zato je moguće osećati uznemirenost i umor u isto vreme.
Simptomi
Uznemirenost je simptom, neprijatan doživljaj koji osoba navodi kao smetnju. Još se moze opisati kao strah, strepnja. Uznemirene osobe imaju manje energije za druge aktivnosti: uznemirene su i umorne u isto vreme.
Uznemirenost nije uvek posledica psihičkih problema, već može biti uzrokovana npr. preteranom funkcijom štitne žlezde.
Faktori rizika
Najvažniji faktor rizika je sklop ličnosti, način na koji se borimo sa problemima, okvir kroz koji gledamo svet, kroz koji posmatramo sebe i druge. To znači da neka situacija ili razmišljanje za jednog čoveka može biti veoma uznemirujuća, dok drugi čovek možda ne bi ni obratio pažnju.
Drugi važan faktor rizika su stresne situacije koje bi uznemirile većinu ljudi.
Kako se izboriti sa problemom
Bez obzira da li je osoba svesna šta je uznemirava, na uznemirenost se može uticati na razne načine.
Nekada čovek sam smisli šta mu valja menjati u životu, a nekada je potrebna pomoć stručnjaka.
Potrebno je vratiti energiju neagresivnim, dugoročnim promenama stila života.
Šta možete sami uraditi?
Odvojite za sebe osam sati sna. U snu se obnavlja energija i vraća ravnoteža nervnom sistemu.
Smanjite stres i tako ćete sačuvati energiju. Brinite o svom zdravlju i zadovoljstvu.
Prijatna dešavanja vraćaju energiju i raspoloženje. Možete uzimati čajeve koji smiruju, (zeleni čaj, matičnjak, valerijanu i dr.), onako kako je propisano u uputstvu za upotrebu.
Ukoliko vam je psihijatar propisao neke lekove, pitajte ga kad i koliko često možete da pijete i biljne čajeve za smirenje ili da uzimate biljne sedative koji ne izazivaju zavisnost.
Šta još možete da uradite ako ovi saveti ne pomognu?
Probajte sa psihoterapijom, kod nekog psihoterapeuta koji vam uliva poverenje. Ako vam psihoterapija kod jednog terapeuta ne bude prijala, promenite teraputa, i više puta ako je potrebno, dok ne pronađete ono što vam odgovara.
Posavetujte se i sa svojim lekarom opšte prakse. Možda će vas uputiti kod psihijatra, koji će vam propisati lekove za smanjenje uznemirenosti, ili kod interniste, da proverite štitastu žlezdu.
Najvažnije je ne odustajati u borbi za svakodnevicu bez uznemirenosti.
