Šta je zaboravnost?

Zaboravnost je simptom. To je ono što osoba, koja ranije nije imala problem sa pamćenjem, navodi kao smetnju.

Ako zaboravnost ne smanjuje značajno svakodnevno funkcionisanje i život ne gubi na kvalitetu, radi se o poremećaju pažnje čiji je uzrok hroničan umor (prekovremeni rad) ili veliki mentalni napori (učenje).

Ovakva zaboravnost nije simptom oboljenja, ali je neprijatna jer troši dodatnu energiju - da se isprave greške u radu zbog zaboravljenog zadatka ili da se ista lekcija uči više puta.

Ako zaboravnost značajno smanjuje svakodnevno funkcionisanje, te život gubi na kvalitetu, upućuje na oboljenje koje se zove demencija.

Uzroci demencija su nevaskularni mehanizmi (autoimuni, infektivni i drugi), kao kod Alchajmerove bolesti, ili vaskularni mehanizmi (oboljenja krvnih sudova u mozgu), kao kod vaskularne demencije koja napada osobe sa aterosklerozom.

Demencije su ozbiljna oboljenja koja ugrožavaju kvalitet života i moraju se lečiti terapijom koju je propisao neurolog.

Osoba prvo počne da zaboravlja svakodnevne zadatke, koje ranije nije morala da zapisuje, zatim zaboravi šta je htela kaže, počne da zaboravlja gde živi ili radi, ko su ljudi sa kojima se svakodnevno sreće i ko je ona sama (ne može se setiti svog imena).

Periodi zaboravnosti traju neko vreme (od nekoliko sekundi do nekoliko dana, meseci pa i godina), a onda se osoba seti. Koliko će trajati ti periodi zaboravnosti i da li će napredovati, zavisi od mnogo faktora, ali osnovno je da se ponavljaju iz dana u dan i da značajno smanjuju kvalitet života.

Simptomi

Glavni simptom je zaboravnost,  i kod poremećaja pažnje usled umora (prekovremeni rad) ili velikih mentalnih napora (učenje), i kod demencije.

Samo značajan uticaj na kvalitet života razdvaja ove dve kategorije. Ako zaboravnost značajno smanjuje kvalitet života, radi se o demeneciji i mora se lečiti.

U svim ostalim slučajevima, nije u pitanju oboljenje, već stanje sa kojim se većina ljudi sreće i na koje može svojom voljom uticati (promeniti stil života).

Faktori rizika

Faktor rizika za zaboravnost koja nije simptom demencije, već posledica stila života, je upravo stil života: hroničan umor ili veliki psihički napori.

Jednostavnije rečeno - stres.

Faktori rizika za nastanak demencija su brojni, jer su različiti uzroci koji dovode do demencija.

Čovek svojim ponašanjem najviše može uticati na razvoj ili sprečavanje vaskularnih demencija, jer su one posledica ateroskleroze krvnih sudova u mozgu.

Da li će se ateroskleroza razviti i u kojoj meri zavisi od životnog stila: stresa, nepravilne ishrane (previše holesterola, triglicerida i prostih šećera u ishrani, pržene hrane i suhomesnatih proizvoda) i nepravilne (prekomerne ili nedovoljne) fizičke aktivnosti.

Kako se izboriti sa problemom

Kako se izboriti sa zaboravnošću koja nije simptom oboljenja, odnosno ne smanjuje kvalitet života?

Potrebno je vratiti energiju neagresivnim, dugoročnim promenama stila života. Pokušajte da odvojite za sebe osam sati sna.

Unosite više vitamina, posebno B grupe, koji se nalaze u pivskom kvascu, mesu (i iznutricama), žitaricama, leguminozama (grašak, pasulj), jezgrastom voću (lešnik, badem), zelenom povrću.

Pivski kvasac je prirodni koncentrat vitamina i minerala. B vitamini poboljšavaju rad nervnog i mišićnog sistema), i na taj način vraćaju energiju.

Unosite više minerala, posebno gvožđa, kroz namirnice bogate gvožđem (meso, jaja, leguminoze) uz limunadu ili blagi rastvor jabukovog sirćeta ili vitamina C, jer se tako povećava apsorpcija gvožđa.

Osobe sa hemoglobinom na donjoj granici normalnih vrednosti ili sa anemijom imaju manje energije.

Koenzim Q10 je prirodni sastojak organizma koji služi da izvlači energiju iz unete hrane. Njegova količina u organizmu počinje da opada posle 30. godine i kod ljudi koji piju lekove protiv visokog holesterola (statini).

Biljka Ginko biloba poboljšava cirkulaciju u mozgu. U manjim količinama poboljšava raspoloženje, a u većim poboljšava pamćenje odnosno smanjuje zaboravljanje.

Smanjite stres i tako ćete sačuvati energiju.

Čajevi i preparati na bazi valerijane i matičnjaka smiruju.

Smanjite oksidativni stres, unoseći antioksidanse: vitamin C i E, omega 3 masne kiseline i koenzim Q10.

Vitamin C se nalazi u svežem voću i povrću, posebno paprici, limunu, celeru. Vitamin E se nalazi u semenkama bundeve i suncokreta, maslinovom i suncokretovom ulju.

Omega3 masne kiseline, kojih najviše ima u plavoj ribi (sardele) tunjevina, su moćan antioksidans. Brinite o svom zdravlju i zadovoljstvu. Prijatna dešavanja vraćaju energiju i raspoloženje.

Kako se boriti sa zaboravnošću koja je simptom demencije?

Najvažnije je uzimati terapiju koju je propisao neurolog, redovno ići na kontrole, a na vanredne preglede ako dođe do pogoršanja bolesti.

Posavetujte se sa lekarom oko navedenih saveta za zaboravnost i primene zvanične terapije koju uzimate.