Gojaznost
Šta je gojaznost?
Gojaznost je prekomerna telesna masa nastala usled povećanja masnog tkiva u organizmu, iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca.
Zašto je bitno reći da je gojaznost povećanje telesne mase zbog povećanja masnog tkiva iznad određenih vrednosti?
Zato što ljudi mogu imati povećanu telesnu masu, jer otiču zbog nekih bolesti (nps. bolesti srca, bubrega, teške pothranjenosti), zbog toga što su u posebnim stanjima (trudnoća) ili zato što su sportisti sa puno mišićne mase.
Zatim, mogu imati normalnu telesnu masu, a više masnog tkiva nego što je normalno (osobe sa malo mišićne mase, osobe koje su dehidrirale).
Pošto se merenja kaliperom ili specijalnom vagom retko rade, u široj upotrebi su druga dva načina određivanja telesne mase.
Jedan način je određivanje indeksa telesne mase (BMI = Body Mass Index eng.) samo pomoću telesne mase i telesne visine.
I to preko formule:
BMI=TM(kg) / TV2(m2).
TM telesna masa izražena u kilogramima (kg)
TV telesna visina izražena u metrima, pa podignuta na kvadrat (m2)
Ako bismo se oslonili samo na BMI (kg/m2): - pothranjenost bi bila kada je BMI manji od 18,5.
Normalna uhranjenost bi bila kada je BMI 18,5-24,9.
Prekomerna telesna masa bi bila kada je BMI 25,0-29,9.
Gojaznost kada je BMI 30 i iznad 30.
BMI ima jako širok normalan opseg, 18,5-24,9 (kg/m2), jer uzima malo podataka u obzir, samo telesnu masu i telesnu visinu (npr. ne koristi godine života, sportsku građu, trudnoću, bolesti).
Zato treba sa oprezom tumačiti BMI, i dopuniti sliku drugim podacima.
Drugi najvažniji način je računanje količnika obima struka i obima kuka.
Gojaznost je ako je taj količnik veći od 0,85 za žene i veći od 0,90 za muškarce.
Od svih obima koji se mere u cilju procene uhranjenosti, ovaj je najvažniji, jer masno tkivo koje se nagomilava na struku (stomaku) direktno povećava šansu za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti (npr. visok pritisak, infarkt srca). Ipak, ni procena gojaznosti na ovaj način nije precizna, jer kao i BMI, uzima u obzir malo podataka (samo obime).
Čovek koji zadržava tečnost zbog nekog oboljenja u predelu trbuha (npr. insuficijencija desnog srca ili teška pothranjenost), može imati povećan i BMI i količnik obima struk/kuk, a da nema višak masnog tkiva.
Naprotiv, može biti pothranjen, a ta pothranjenost da bude prikrivena zbog nenormalnog zadržavanja tečnosti.
Može postojati i suprotna situacija, da osoba ima normalne BMI i koilčinik obima struk/kuk, a da je gojazna, to jest da ima masnog tkiva više nego sto je normalno. To se dešava kod osoba sa malo mišićne mase i osoba koje su dehidrirale.
Kako se onda orijentisati?
Izračunajte svoj BMI i količnik obima struk/kuk(podeliti ova dva obima).
Dovoljno je da jedna vrednost iskoči iz opsega, pa da posumnjate na gojaznost.
Ako znate da imate neka oboljenja, najvažnije je redovno ići na kontrolne preglede i vanredne preglede kada vam se pogorša zdravstveno stanje, i redovno uzimati propisanu terapiju.
Ako su vaše vrednosti BMI i količnika struk/kuk normalne, ponašajte se prema svom zdravlju na isti način kao i da postoji neko odstupanje, jer će to biti dobra prevencija gojaznosti. Takođe, korigovaće moguću prikrivenu gojaznost.
Gojaznost (obesitas) je bolest. U Međunarodnoj klasifikaciji označena je šifrom E66.
Gojaznost je značajan faktor u razvoju ateroskleroze, koji je Svetska zdravstvena organizacija 1997. godine uvrstila oboljenja epidemisjkog karaktera.
Osobe koje imaju prekomernu TM telesnu masu imaju za 20% kraći životni vek od svojih vršnjaka sličnog zdravstvenog stanja ali normalne telesne mase.
Gojaznost je i faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, smanjujući osetljivost tkiva na insulin, a dijabetes tip 2 pogoršava aterosklerozu.
Smanjenje telesne mase za 11kg i više, značajno smanjuje i sistolni i dijastolni pritisak.
Svakodnevna šetnja od 6 km i više, značajno smanjuje LDL, a povećeva HDL holesterol
Simptomi
Prvi znak gojaznosti je promena izgleda tela, odnosno povećanje telesne mase. Prvi simptom je nezadovoljstvo koje proizvodi nepoželjna promena izgleda. To je ujedno i najčešći razlog zbog koga ljudi žele da smršaju.
Ostali simptomi i znaci su, u stvari, posledice gojaznosti, pošto gojaznost nekad dolazi tiho i vrlo neprimetno (po 1-2 kilograma mesečno).
Simptomi
- Brže zamarenje pri radu
- Bolovi u zglobovima nogu pri kretanju
- Spontano smanjenje fizičke aktivnosti
- Veći rizik za zapaljenje žučne kese, posebno kod gojaznih sredovečnih žena
- Veći rizik od kardiovaskularnih oboljenja (ateroskleroza, visok krvni pritisak, srčani i moždani udar) i dijabetesa tip 2
- Veći rizik od nastanka nekih malignih oboljenja
Faktori rizika
Faktori rizika za nastanak gojaznosti su:
- Genetski 5-70%
- Prevelik unos kalorija i/ili loša kombinacija namirnica (prosti ugljeni hidrati kombinovani sa koncentrovanim mastima ili koncentrovanim proteinima)
- Nedovoljna fizička aktivnost
- Socijalni faktori - brašno, šećer i mast su jeftine namirnice, a voće i povrće mnogo skuplje (a imaju manje kalorija i teže zasite)
- Kulturalni činioci - kult masne hrane
- Ostali faktori - individualna osetljivost, prekid pušenja, alkohol, neki lekovi, trudnoća, menopauza, predškolsko doba, adolescencija
Kako se izboriti sa problemom
Pre nego što preduzmete bilo kakve promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti, morate se posavetovati sa lekarom, a ako je potrebno i sa nutricionistom.
Nepravilna ishrana i fizička aktivnost mogu da vam pogoršaju zdravlje.
Ako znate da nemate oboljenja, možete korigovati svoju ishranu za početak sami, ali bez većih ograničanja.
Izbacite hranu koja sigurno smeta i nije korisna vašem organizmu: lisnata testa iz pekare, grickalice, gazirani sokovi, suhomesnati proizvodi, pržena i pohovana hrana.
Ta hrana ima lošu kombinaciju prostih šećera sa koncentrovanim mastima i koncentrovanim ugljenih hidratima, i kancerogene.
Zamenite je hranom koja je napravljena u vašoj kuhinji. Uvedite blagu fizičku aktivnost: šetnja, vožnja bicikla ili plivanje.
Sve ostale izmene nemojte raditi na svoju ruku. Možete imati više štete nego koristi.
Borba sa gojaznošću i prevencija gojanozosti zavise od vašeg zdravstvenog stanja.
