Šta je moždani udar?

Moždani udar (šlog, infarkt mozga) je izumiranje dela mozga zbog nedovoljnog dotoka krvi tom delu.

Pogađa sve uzraste. Najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu), promene u srcu (trombi), hipertenziju i/ili aneurizmu.

Ateroskleroza i tromb dovode do zapušenja arterije. Hipertenzija povećava mogućnost da tako krta, aterosklerotična arterija pukne ili da pukne aneurizma.

Aneurizma je nenormalno proširen krvni sud. Kod osoba između 15 i 45 godina najčešći uzrok moždanog udara su aneurizma i hipertenzija.

Kod osoba posle 45. godine, najčešći uzrok je ateroskleroza i i hipertenzija, a kod osoba posle 65 godine i uznapredovale promene na srcu koje prave trombe (različiti oblici srčane insuficijencije).

Pošto mozak upravlja svim delovima tela, kada izumre deo moždanog tkiva, gubi se i funkcija dela tela.

Oporavak posle infarkta mozga zavisi od preostalog zdravog dela mozga, opšteg zdravstvenog stanja obolelog i životnog stila, što podrazumeva način ishrane, fizičke aktivnosti i nivo stresa.

Simptomi

Zavisno od toga da li se arterija u mozgu zapušila ili je pukla, javalju su se različiti simptomi.

U slučaju da je došlo do zapušenja arterije, osoba će imati gubitak funkcije dela tela, kao što je nepokretnost ruke, noge, nemogućnost gutanja, govora i/ili gubitak pamćenja, ali neće imati bolove.

Kada je reč o pucanju arterije, pored gubitka funkcije delova tela, osoba će imati i glavobolje i/ili će povraćati, jer se krv izlila u mozak.

Mozak se uvećava, razvlače se moždane opne i stvaraju bol. Svi simptomi nastaju brzo i zajedno.

Faktori rizika

Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuju:

• Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
• Visoki krvni pritisak
• Duvanski dim
• Dijabetes
• Gojaznost
• Smanjena fizička aktivnost
• Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)
• Oboljenja srca i krvnih sudova

Kako se izboriti sa problemom

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života.

Pravilna ishrana, koju je odobrio neurolog, a osmislio dijetetičar-nutricionista. Fizička aktivnost koju je odobrio fizijatar, a osmislio fizioterapeut.

Redovno uzimanje terapije, redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse, neurologa, fizijatra i kardiologa, kao i prestanak pušenja smanjuju mogućnost od moždanog udara.

Pravilna ishrana treba da bude takva da održava optimalnu telesnu masu i obezbeđuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama, pri čemu treba obratiti posebnu pažnju da unos holesterola ne bude veći od 300 mg, a da se poveća unos Omega3 masnih kiselina.

Neophodna je fizikalna terapija radi povratka funkcije izgubljenih delova tela. Kada se obnove funkcije, potrebna je umerena, svakodnevna, aerobna fizička akivnost, kao što je šetnja, vožnja bicikla i plivanje, ako je odobrena od strane lekara.

Neophodni su redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara i analize glukoze, triglicerida, ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija (dobrog holesterola HDL i lošeg holesterola LDL), kao i njihovog odnosa HDL/LDL, što pokazuje faktor fizika za nastanak infarkta.

Potrebni su i redovni pregledi kardiologa, jer uzrok moždanog udara može biti i tromb iz srca.

Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog).