Šta je hipertenzija?

Kada se kaže krvni pritisak, misli se na arterijski krvni pritisak, koji zavisi od snage srčanog mišića koji ubacuje krv u arterije pod velikim pritiskom, od količine krvi i od otpora koji krvni sudovi pružaju.

U skladu sa radom srca koje podešava svoj rad potrebama tela i krvni pritisak se stalno menja.

Pritisak se penje i spušta u odnosu na aktivnost. Takođe, prilikom naglog ustajanja, usled dejstva sile gravitacije, može doći do naglog pada krvnog pritiska, što će za posledicu dovesti do vrtoglavice ili čak i nesvestice.

Visok krvni pritisak ili hipertenzija je hronična, nezarazna bolest u kojoj dolazi do povišenog sistolnog ili dijastolnog pritiska, ili i jednog i drugog.

Dijagnoza hipertenzije se uspostavlja ako je sistolni pritisak iznad 140, a dijastolni iznad 90. Da bi se dijagnoza postavila, neophodno je da se ovaj pritisak ponavlja.

Simptomi

Arterijska hipertenzija je podmukla bolest koja polako napreduje.

Simptoma često nema. Obično se otkriva slučajno na sistemstkom pregledu. 

Ako postoje simptomi, to su: glavobolje (najčešće potiljačne), zujanje u ušima i osećaj pritiska u glavi.

Dešava se nekada da bolest toliko dugo protiče nemo, da se otkrije tek kada dovede do angine pektoris ili infarkta srca ili mozga (šlog).

Faktori rizika

Faktori rizika koje ne možemo kontrolisati:

Rizik od povišenja krvnog pritiska s godinama raste. Problem se javlja kod muškaraca iznad 45 i žena iznad 55 godina starosti. 

Pol ima veliku ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska. Estrogen do menopauze „štiti” žene od nastanka ovog zdravstvenog problema, ali žene koje uzimaju oralnu kontracepciju, povećavaju rizik od nastanka viskog krvnog pritiska.

Istorija visokog krvnog pritiska u porodici, duplo se povećava šanse da će i potomstvo imati ovaj zdravstveni problem.

Faktori rizika koje možemo kontrolisati:

Promenjene ili nove životne navike mogu da spreče nastanak hipertenzije.

• Način ishrane:

Ukoliko je ishrana bogata mastima, a siromašna vlaknima i mineralima, postoji mogućnost da se poveća rizk nastanka hipertenzije. Osobe koje pate od hipertenzije, moraju da imaju poseban režim ishrane. Dnevno se potrudite da u ishrani imate 200 mg jabukovog sirćeta.

• Fizička aktivnost:

Redovno vežbanje snižava i sistolni i dijastolni pritisak.

• Telesna težina:

Gojazne osobe povećavaju šanse za nastanak hipertenzije. Osobe koje već imaju visoki krvni pritisak, a gojazne su, ako smanje težinu za samo 10 odsto imaće vidno poboljšanje arterijskog krvnog pritiska.

 • Stresne situacije:

Osobe koje su pod hroničnim stresom imaju visok krvni pritisak, koji se može kontrolisati redovnim opuštanjem, meditacijom, jogom.

• Navike vezane za alkoholna pića:

Osobe koje piju više od 1 do 2 alkoholna pića dnevno povećavaju nivo krvnog pritiska, a moguće su i razne zdravstvene komplikacije.

• Pušačke navike:

Duvan sužava arterije i dovodi do raznih problema vezanih za srce i krvne sudove.

Kako se izboriti sa problemom

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života.

Pravilna ishrana, pravilna fizička aktivnost, redovno uzimanje terapije i sistemtski, kao i kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa.

Pravilna ishrana treba da bude takva, da održava optimalnu telesnu masu i obezbedjuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama, pri čemu treba obratiti posebnu pažnju da unos holesterola ne bude veći od 300 mg, a da se poveća unos Omega3 masnih kiselina.

Redovna kontrola krvnog pritiska može smanjiti rizik nastanka infarkta srca, šloga, oštećenja bubrega i ateroskleroze.

dr Olga Ličina