Preporuke struke u cilju jačanja imuniteta i imunog odgovora organizma:

• Unos voća i povrća bogatog vitaminima, naročito vitaminom C koji je prirodni antioksidans - štiti organizam od delovanja slobodnih radikala i toksina, i imunostimulator - pruža podršku imunološkom sistemu da obezbedi adekvatan odgovor u kontaktu sa infektivnim agensima (virusima, bakterijama) i tako zaštiti organizam od infekcije. Usled povećanih potreba za vitaminom C, preporučuje se i suplementacija (upotreba dodataka ishrani – dijetetskih suplemenata). Kako je vitamin C hidrosolubilan vitamin i brzo se eliminiše iz organizma putem urina, da bi se organizmu obezbedila dnevna potreba za ovim vitaminom, potrebno je da odrasla osoba i deca starija od 12 godina unesu 1000 mg vitamina C tokom dana, dok su preporučene doze za mlađu decu između 100 i 250 mg. Suplementacija vitaminom C je naročito potrebna starijim osobama, pušačima, kao i onima koji su često izloženi psiho-fizičkim naporima. Preporuka je vitamin C uzeti tokom ili neposredno nakon obroka u cilju poboljšanja njegove bioraspoloživosti.
• Primena cinka, esencijalnog minerala, koji deluje kao imunomodulator i neophodan je za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema. Najbolji prirodni izvor cinka je meso (posebno crveno meso), nešto manje ga ima orašastim plodovima, mahunarkama i žitaricama. Za sve one koji ove namirnice ne konzumiraju u dovoljnim dnevnim količinama, preporučuje se unos cinka kroz suplemente. Istraživanja pokazuju da suplementacija cinkom, u značajnoj meri smanjuje učestalost respiratornih infekcija, tako što stimuliše ćelije imunološkog sistema, koji deluju kao prva odbrambena linija od infekcija (bakterijskih, virusnih). Preporučene dnevne doze za decu su između 3 i 10mg, u zavisnosti od starosnog doba i težine, dok se odraslim osobama preporučuje dnevni unos od 15 mg. Ukoliko se cink uzima kroz suplemente, najbolje je uneti ga tokom obroka.
• Suplementacija proizvodima na bazi beta-glukana koji deluje kao aktivator imunog sistema i modifikator ćelijskog imunog odgovora. Preporučuje se primena beta-glukana ne samo preventivno, već i terapijski, kada deluje protivupalno i imunoregulatorno, sprečavajući komplikaciju ili dalje širenje infekcije. Beta-glukan izolovan iz gljive bukovače ima najveću bioraspoloživost, te treba voditi računa da se koristi upravo proizvod sa tim oblikom. Dodatke ishrani na bazi beta-glukana mogu koristiti i deca već od prve godine života. Beta-glukan ne deluje imunosupresivno, te se može koristiti u kontinuitetu tokom dužeg vremenskog perioda.
• Povećati unos omega-3 masnih kiselina, esencijalnih polinezasićenih masnih kiselina, koje organizam ne može da sintetiše, i zato se one moraju uneti putem ishrane ili suplemenata na bazi ribljeg ulja. Omega-3 masne kiseline jačaju imunitet, ali i poboljšavaju opšte stanje organizma što je naročito važno kako bi se organizam izborio sa infekcijom. Omega-3 masne kiseline čuvaju srce i krvne sudove tako što regulišu (smanjuju) nivo masti u organizmu, jačaju zid krvnih sudova i povećavaju njihovu elastičnost, i na taj način smanjuju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Takođe one povoljno deluje na zdravlje nervnog sistema – ublažavaju stres i napetost, koji su posebno izraženi u stanjima straha od zaraze i širenja virusa. Primena omega-3 masnih kiselina preporučuju se i deci i odraslim osobama, bez obzira na godine starosti. Deca često izbegavaju da popiju dodatak ishrani na bazi ribljeg ulja zbog karakterističnog ukusa i mirisa, zato treba potražiti one proizvode koji su formulisani tako da sadrže arome koje prikrivaju miris i ukus ribljeg ulja, kako bi ih deca sa zadovoljstvom prihvatila i redovno konzumirala.

Preporučuje se pridržavanje sledećih preventivnih mera:

• izbegavanje kontakata sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);
• izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj ljudi;
• pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijano ugroženom prostoru);
• može se preporučiti nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i međugradski prevozi i sl.);
• pridržavanje mera zaštite od prnošenja infekcije kod svih osoba koje osete simptome infekcije organa za disanje (respiratorna higijena - održavanje odstojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);
• izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim ili domaćim životinjama*

*Spisak preventivnih mera preuzet sa Portala Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

Ostanite zdravi,
Vaša stručna redakcija
MaxMedica