Trenutno se ceo svet suočava sa zaraznom bolešću COVID-19 uzrokovanu infekcijom novim sojem korona virusa (SARS-CoV-2).

Naš imunitet se susreće sa jednim od najvećih izazova.

Šta se zapravo dešava kada se inficiramo koronavirusom i šta on radi u našem organizmu?

Virus je jednostavan mikroorganizam sastavljen iz membrane koja okružuje genetski materijal i nekoliko proteina. Može se razmnožavati jedino ukoliko uđe u živu ćeliju. Koronavirus se može zadržati na površinama predmeta i hrane, međutim kapljični put prenosa je glavni način širenja infekcije. Dakle u najvećem broju slučajeva infekcija se širi kašljem, ili dodirivanjem i trljanjem lica, usta, očiju nakon kontakta sa zaraženim osobama. Upravo su nos i usta glavno mesto ulaska virusa, odakle on traži svoj put do creva, slezine ili pluća gde može ispoljiti najozbiljnije efekte. Mali broj čestica koronavirusa može predstavljati ozbiljnu pretlju po zdravlje čoveka.

Zašto infekcija koronavirusom dovodi do problema sa plućima?

Pluća su obložena velikim brojem epitelnih ćelija koje predstavljaju zaštitni zid i onemogućavaju prodor infektivnih čestica. Koronavirus ima osobinu da se zalepi za ove ćelije i spoji sa njima gde se dalje razmnožava. Tako dolazi do infekcije ćelije, koja vremenom biva uništena. To dovodi do oslobađanja velikog broja ćelija virusa koji su sada spremni da „napadnu“ nove zdrave ćelije pluća.

Broj zaraženih ćelija na ovaj način raste izuzetno brzo. Kao odgovor na virusnu infekciju, naš organizam reaguje prekomernim nekontrolisanim oslobađanjem ćelija imunskog sistema i takozvanih pro-inflamatornih citokina.

Preveliki broj ovih čestica dovodi do prekomerne stimulacije imunskog odgovora što može dovesti do povećane telesne temperature, groznice, kašlja pa čak i ozbiljnih respiratornih bolesti. Ovo može biti toliko ozbiljno po zdravlje čoveka da može dovesti do trajnog oštećenja pluća. Kako se infekcija širi organizmom, ova “oluja citokina” se širi kroz celo telo i stimuliše niz imunskih ćelija u plućima što može rezultirati akutnim oštećenjem pluća, stanjem koje zahteva bolničko lečenje.

U najvećem broju slučajeva imunski sistem vraća kontrolu i uspeva da se izbori sa koronavirusom i ubija preostale zaražene ćelije virusa. Tako otpočinje oporavak i dolazi do poboljšanja opšteg stanja.

 

Kako pandemija koronavirusom ne jenjava, mozda ćete se zapitati: kako ostati zdrav?

Imajući u vidu značaj imuniteta kako u prevenciji tako i u borbi protiv koronavirusa izuzetno je važno jačanje imuniteta.

Postoje razni prirodni načini da ojačate svoj imuni sistem što može pomoći da ostanete zdravi. Neki od njih su pravilno pranje ruku, adekvatna hidratacija, izbalansirana ishrana, umerena fizička aktivnost, smanjenje stresa i redovan san. Pored toga, imuni sistem se može pojačati unosom suplemenata sa antioksidativnim i imunostimulatornim dejstvom.

Imuni sistem zadužen je za održavanje homeostaze organizma. Funkcionisanje i efikasnost imuniteta pod uticajem su raznih unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji mogu rezultovati ili imunosupresijom (koja dovodi do slabljenja imuniteta) ili do imunostimulacije čime se imuni sistem ojačava. Određene prirodne i sintetske supstance imaju dejstvo da normalizuju ili modulišu patofiziološke procese koji se dešavaju u organizmu u kontaktu sa infektivnim agensom poput virusa. Ove supstance nazivaju se imunomodulatori.

Imunostimulatori su supstance koje podstiču imuni sistem i imaju bitnu ulogu u prevenciji i lečenju infektivnih bolesti, poput prehlade, gripa i drugih virsunih infekcija. Neki od poznatih imunomodulatora su:

• Astaksantin - narančasto-crveni pigment koji pripada grupi karotenoida, molekularne je strukture vrlo slične luteinu i beta-karotenu, a nastaje sintezom u algama. Karotenoidi su biološki antioksidansi. Za astaksantin se smatra da igra ključnu ulogu kao najjači antioksidans među karotenoidima upravo sprečavajući lančanu reakciju formiranja slobodnih radikala. Pokazano je da smanjuje nivoe inflamatornih supstanci u organizmu poput inflamatornog proteina CRP-a.
• Beta-glukan -  sastojak je nekih žitarica, gljiva, pekarskog kvasca. Smtra se da onaj poreklom iz gljive bukovače ima najbolju bioaktivnost. Beta-glukan stimuliše fagocitozu i proliferativne aktivnosti fagocita (makrofaga, monocita, neutrofila, dendritičnih ćelija), koji su važni za zaštitu organizma od infekcija i za očuvanje zdravlja. Preporučuje se za jačanje imuniteta kod infektivnih bolesti izazvanih virusima, bakterijama i gljivicama.
• Aloja (lat. Aloe vera) - imunostimulans i antioksidans. Poseduje antivirusno, baktericidno i fungicidno dejstvo. Koristi se ekstrakt dobijen iz mesnatih listova biljke.
• Taheeboo (lat. Handroanthus impetiginosus) – deluje kao antioksidans, ima antinflamatorna svojstva i jača imuni sistem. Sadrži komponente koje ispoljavaju i antibakterijsko i antiparazitno dejstvo. Deluje još i kao jak antioksidans, jača imunitet, ima antimikrobni učinak. Nalazi primenu u tretmanu, herpesa, kožnih bolesti (ekcema, gljivičnih infekcija), u stanjima iscrpljenosti i hroničnog stresa, kao i za opšte jačanje organizma. Naročito se preporučuje kod hroničnih bolesti poput bronhitisa. Koristi se ekstrakt unutrašnje kore drveta.

Ostanite zdravi,
Vaša stručna redakcija
MaxMedica

---