Drugi nazivi: baldrijan, kozlic,majčina trava, mačja trava, valerijana.

Latinski naziv: Valeriana officinalis.

Opis biljke: ima trajni koren iz kojeg na sve strane grana žuto-smeđe korenje, kao i izdanke dugačke i više od 10 cm. Ima šuplju, ispruganu, golu, samo prizemno dlačicama pokrivenu stabljiku. Razgranata je i doseže visinu od 20 do 120 cm. Listovi su raznovrsni; donji su nasuprotni, neparno perasti i rascepljeni, na dugačkim peteljkama. Što su bliže vrhu, gornji listovi imaju kraće peteljke i sa manje lisaka, dok su najviši listovi nalik bodljikama pilastog okrajka, bez peteljki, sa malo dlačica na naličiju. Na vrhu ogranka u obliku nalik na pahulju su sakupljeni cvetovi bele ili ružičaste boje. Potrebna je opreznost da se biljka ne zameni sa otrovnom kukutom.

Stanište: raste po močvarnim livadama, vlažnim šumama, uzduž jaraka, uz vode i na obroncima. Miris stabljike, posebno korena, vrlo je neugodan.

Lekoviti deo biljke: u proleće, pre cvetanja, skuplja se korenje (od manjih stabljika). Korenje se vadi u jesen. Potrebno je biti posebno na oprezu kod sakupljanja da se ne zameni s korenom otrovne kukute.

Lekovito delovanje: valerijana smanjuje napetost, uznemirenost i arterijski pritisak. Sadrži i prirodne antioksidanse koji štite imunitet.