Šipak (Rosa canina)
Drugi nazivi: šipurika, divlji šipak, divlja ruža, pasja draca, pasja ruža, šipurina, šepurika
Latinski naziv: Rosa canina
Opis biljke: šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izdancu što se, u sledećim godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i viseće grane. Čitav grm obrastao je oštrim i prema dole svinutim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružicaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svetlocrvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su prijatnog mirisa, a plodovi kiselkasto-slatkastog ukusa i blago rezi. Semenke su bez mirisa, ali zato čaj ima veoma prijatan miris.
Stanište: šipak je veoma rasprostranjen po celoj Evropi. U našim je krajevima ima ga u velikim količinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde.
Lekoviti deo biljke: za lek se beru plodovi i cvetne latice.
Lekovito delovanje: šipurika je lekovita biljka koja, uz crnu ribizlu, ima najviše C vitamina. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. prolećni umor, malaksalost, nevoljnost kao i sve ostale tegobe povezane s nedostatkom vitamina C. Šipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlučivanje mokraće bez ikakvih nadražaja bubrega. Čaj od šipurike preporučuje se za sprečavanje kamenaca u bubrezima i mokraćnim kanalima. Isto tako, deluje na čišćenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje čaja kod krvarenja iz želuca, creva, pluća i hemoroida, kao i protiv proliva i želučnih grčeva. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
