Matičnjak (Melissa officinalis)
Drugi nazivi: celina trava, celinjak, limunka, maternjak, matičnik, melisa, pitoma metvica, pčelinja ljubica, pčelinja metvica, pčelinja trava, rojevnica
Latinski naziv: Melissa officinalis.
Opis biljke: matičnjak je trajna biljka s četverouglastom i jako razgranatom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su nasuprotni s dugačkom peteljkom, jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su beli ili belo-žuti, a nalaze se u pršljenastim cvatovima u pazušcima gomjih listova. Matičnjak je veoma prijatnog mirisa, nalik mirisu limuna. Ukus mu je aromatičan. Cela biljka, a posebno kada se list nagnječi, odaje jak, veoma prijatan miris, koji podseća na limun te je poznata i kao „limun-trava”. Cvetovi su beli, plavičasto beli, bledoružicasti ili žućkasto beli, smeštani u pazuhu listova.
Stanište: raste u vrtovima gde se uzgaja kao kulturna biljka, ali se kao samonikla može naći nedaleko od naselja, uz ograde, živice. Matičnjak je jedna od retkih biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, začinska, aromatična, medonosna i industrijska. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde i živice, po šumama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromatična biljka, i u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnožava se semenom, ali se bolji uspeh postiže deljenjem busenova i rasađivanjem. Veoma lako se gaji.
Lekoviti deo biljke: za lek se beru listovi pre nego što procvetaju, a cela biljka s vršikama i listovima za vreme cvetanja. Suši se brzo i oprezno u hladu i sa što manje dodira. Osušeni matičnjak ne sme se čuvati u limenim posudama. Od matičnjaka se najviše ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekovitih sastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema praktičnu primenu. Najvažniji lekoviti sastojak matičnjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje.
Lekovito delovanje: matičnjak potpomaže dejstvo valerijane, čime smanjuje napetost, uznemirenost i arterijski pritisak. Sadrži i prirodne antioksidanse koji štite imunitet.
