Šta su maligne bolesti?

Maligne bolesti su zloćudni tumori. To su nova tkiva, delovi čovekovog organizma, koji su se otrgli kontroli i počeli nekontrolisano da se rastu i razmnožavaju se, uništavajući na svom putu zdrava tkiva.

Maligne bolesti su po život opasne bolesti ako se ne otkriju na vreme.

Podmukle su jer često ne daju simptome, ili daju simptome koji liče na druge, mnogo manje ozbiljne bolesti. Tek u odmakloj fazi vidimo simptome većine zloćudnih tumora, koji potiču od organa napadnutog tumorom.

Zato su jako važni redovni sistematski pregledi. Maligne bolesti nastaju jer odbrambene sposobnosti organizma ne mogu da se izbore sa oksidativnim stresom.

Štetni uticaji na organizam stvaraju oksidativni stres. Ti štetni uticaji su situacije iz svakodnevnog života: psihički stres, loše navike u ishrani, nepravilna fizička aktivnost, previše zagađeni vazduh, voda i hrana, prekovremeni rad, kao i nedovoljno sna.

Maligne bolesti su, nažalost, u porastu.

Simptomi

Bolest dugo prolazi podmuklo, bez simptoma.

Tek u odmakloj fazi daje jasne simptome. Do tada simptomi su slični nekim drugim, manje opasnim bolestima.

Samo neki zloćudni tumori zahvataju kožu i vidljive sluzokože, pa ih oboleli može brže zapaziti i potražiti pomoć.

Simptomi dolaze od organa koji je napadnut, npr.: glavobolja i povraćanje - ako je tumor na mozgu.

Izraslina - ako je tumor na koži; bolovi, problem sa varenjem i pražnjenjem creva - ako je tumor u stomaku.

Bol, kašalj, otežano disanje, upale pluća koje se ponavljaju - ako je tumor u grudnom košu.

U odmakloj fazi, kada se tumor razvio, oboleli gubi na težini, iako jede isto kao ranije, jer zloćudni tumori imaju jako brz metabolizam i pojedu većinu hranljivih supstanci koje čovek unese.

Dovode i do anemije jer uzimaju mnogo gvožđa za svoje potrebe.

Faktori rizika

Nepromenljivi faktori su nasledni faktor i zagadjenja iz životne sredine.

Promenljivi faktor je način života.

Nepravilna ishrana, psihički stres, iscrpljivanje prekovremenim radom i nedovoljno sna smanjuju zaštitne sposobnosti organizma.

Oko 35% malignih bolesti je povezano sa ishranom.

Preteran unos masti povećava smrtnost od karcinoma dojke i debelog creva.

Povećava i verovatnoću javljanja tumora prostate, endometrijuma i jajnika.

Pržena hrana sadrži kancerogeni akrolein.

Previše proteina (posebno životinjskog porekla) u hrani povećava rizik za nastanak karcinoma debelog creva, dojke, bubrega, prostate i gušterače.

Vegeterijanci ređe dobijaju rak.

Gotova industrijska hrana sadrži aditive i konzervanse koji mogu biti kancerogeni jer nisu još dovoljno ispitani ili u dodiru sa hranom koju konzervišu stvaraju kancerogene materije.

Na primer nitriti, koji su konzervansi za mesne prerađevine, u dodiru sa aminima iz mesa stvaraju kancerogene nitrozamine.

Kako se izboriti sa problemom

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života - pravilna ishrana, pravilna fizička aktivnost, redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi. Potrebna je i podrška okoline i nekog stručnog lica, kao što je psihoterapeut.

Preporuke za pravilnu ishranu su:

• Smanjiti prženje hrane zbog stvaranja akroleina.
• Manje jesti brzu hranu. Posebno smanjiti lisnata testa iz pekara (kroasani, pancerote) i unos grickalica (čips, smoki) jer se u njima nalazi mnogo masti sumnjivog kvaliteta.
• Smanjiti unos mesnih preradjevina (viršle, čajna kobasica, praška šunka, pileća prsa) zbog stvaranja nitrozamina.
• Hranu pripremati kod kuće što je češće moguće.
• Povećati unos integralnih žitarica (celo zrno): integralni hleb, integralne kifle, integralni pirinač. Integralne žitarice imaju više biljnih vlakana pomoću kojih se lakše izbacuju štetne materije iz creva tako što ubrzavaju pražnjenje creva i vezuju štetne materije za sebe.
• Povećati unos svežeg voća i povrća takođe zbog povećanog sadržaja biljnih vlakana.
• Obezbediti optimalan energetski unos, a posebno obratiti pažnju da unos masti ne bude veći od 30%. Najbolje je obratiti se stručnjaku za ishranu.
• Obezbediti optimalan unos vitamina i minerala koji su antioksidansi:

  - Vitamin A i beta-karoten štite od karcinoma pluća

  - Vitamin E i vitamin C sprečavaju stvaranje nitrozoamina i štite od karcinoma želuca

  - Selen štiti od tumora pluća, dojke, prostate i debelog creva 

  - Jod štiti od nastanka karcinoma štitne žlezde

  - Kalcijum štiti od karcinoma debelog creva 

  - Koenzim Q10 je snažan antioksidans, čija količina u organizmu počinje da opada posle 30. godine.