Šta je grip?

Grip je zarazna bolest koju izazivaju virusi influnce (tipovi A, B, C) i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dođe u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe.

To se može desiti tako što kapljice pljuvačke zaražene osobe bivaju izbačene u toku razgovora, kijanja, kašljanja.

One dospevaju direktno na sluzokožu nosa ili grla drugog čoveka koji se nalazi dovoljno blizu, ili padaju na predmete koje čovek dodiruje, a zatim svoj nos, usta, ili padaju na tlo i podižu se sa prašinom koja biva udahnuta.

Grip obično počinje sa gušoboljom, vodenastim curenjem iz nosa, zapušenim nosem i kašljem, koje prate telesna temperatura do 39, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima, gubitak apetita.

Ako ne nastanu komplikacije (upala srednjeg uha, upala sinusa, bronhitis, upala pluća), temperatura pada za 2-4  dana i pacijent se oseća mnogo bolje.

Tada je lečenje samo ležanje, topli čajevi, voće, sveži sokovi, vitamin C, dekongestivi nosne sluzokože (kapi za nos koje smanjuju zapušenost nosa), možda analgetik (npr. aspirin, paracetamol, brufen) i dosta sna. Ako nastanu komplikacije, bolest traje koliko i lečenje komplikacija.

Sluzokože koje je napao virus su oštećene i na njima se lako mogu razviti bakterije, koje prave komplikacije.

Na to se može posumnjati ako temperatura ne padne posle 2-4 dana, ako se jave nove ili pogoršaju postojeće tegobe: pojača se sekrecija iz nosa i /ili postane zelenkasta, pojača se kašalj i/ili se iskašljava zelenkasti sadržaj, javi se sviranje u grudima, otežano disanje. Tada se uključuju antibiotici i drugi lekovi koje propisuje lekar, a od težine bolesti zavisi da li će se pacijent lečiti kod kuće ili u bolnici.

Kod gripa, za razliku od prehlade, tegobe koje se odražavaju na ceo organizam (povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima, gubitak apetita) su jače i duže traju od tegoba u gornjim disajnim putevima (gušobolja, curenje iz nosa i zapušen nos).

Zaražavanje je češće u hladnim mesecima, kada više ljudi duže vreme boravi u istom prostoru.

Može se smanjiti šansa da se dobije grip na više načina: vakcinacijom protiv sezonskog gripa, što je posebno važno za rizične bolesnike u koje spadaju oboleli od hroničnih bolesti disajnih puteva i srca, dijabetičari i oboleli od Adisonove bolesti; zatim održavanjem dovoljno visokog imuniteta zdravim načinom života, i ispiranjem nosa i grla  fiziološkim rastvorom (rastvor soli i vode), čime se sprečava zadržavanje virusa na sluzokoži disajnih puteva.

Simptomi

Tegobe kada nema komplikacija:

• Gušobolja
• Vodenasto curenje iz nosa
• Zapušen nos
• Kašalj
• Telesna temperatura do 39
• Malaksalost
• Glavobolja
• Bolovi u mišićima
• Gubitak apetita

Tegobe kada se jave komplikacije:

• Temperatura koja traje više od 4 dana
• Pojačana i/ili zelenkasta sekrecija iz nosa
• Pojačan se kašalj i/ili se iskašljava zelenkasti sadržaj
• Sviranje u grudima
• Otežano disanje

Faktori rizika

• Boravak u istom prostoru sa više ljudi, najčešće u hladnim mesecima
• Nizak imunitet
• Rizične grupe: oboleli od bilo koje hronične bolesti (posebno srca, disajnih puteva, dijabetesa, Adisonove bolesti, niskog imuniteta iz bilo kog razloga, deca, trudnice, dojilje, stari)

Kako se izboriti sa problemom

Prvo treba preduzeti mere da do zaražavanja ne dođe. U zimskim mesecima vakcinisati se protiv sezonskog gripa; izbegavati dodir ruku sa licem, ako ruke nisu oprane; izbegavati bliži kontakt sa osobama koje su vidno zaražene; češće provetravati prostoriju, uklanjati prašinu i ne koristiti grejalice koje imaju ventilator.

Vakcinacija protiv sezonskog gripa posebno je važna za rizične bolesnike u koje spadaju oboleli od hroničnih bolesti disajnih puteva i srca, dijabetičari i oboleli od Adisonove bolesti.

Održavati dovoljno visok imunitet: dovoljno sna, pravilna ishrana, a ako je potrebno uključiti i dodatke ishrani, koji su uglavnom antioksidansi: vitamini, minerali, razne biljke kao što je zeleni čaj, zatim propolis, omega 3 masne kiseline. Ispirati nos i grlo fiziološkim rastvorom koji se može kupiti u svakoj apoteci.

Možete ga i sami napraviti tako što u litar vode stavite jednu kafenu kašičicu soli, i čim prokuva, skinete sa vatre i ostavite da se ohladi. Onda sipate u dlan malo tor rastvora, zagnjurite nos u dlan i zapušite jednu nozdrvu a kroz drugu uvlačite vodu i istovremeno podižete i glavu i dlan priljubljen uz nos.

Rastvor treba da prođe kroz nos i dodje do grla. Onda ga ispljunete. Nekoliko puta ponovite isti postupak sa jednom nozdrvom, pa onda sve to sa drugom nozdrvom.

Tako uveče pre nego zaspite, ujutro kad se probudite i kada se vratite sa posla ili iz škole (gde ste bili u kontaktu sa mnogo ljudi).

Ovako se mehanički spiraju mogući virusi i bakterije koji su se našli na sluzokoži: smanjuje se njihov broj, a time i šansa da se čovek razboli.

Takođe se spiraju i alergeni, kod osoba koje imaju alergijski zapušen nos i ždrelo. Alergijska reakcija je nekorisna zapaljenska reakcija, koja oštećuje sluzokožu i čini je prijemčivijom za viruse i bakterije.

Redovnim ispiranjem nosa i grla smanjuju se alergije nosa i grla i šansa da se dobije neka infekcija nosa i grla.

Ako osoba već ima prve tegobe gripa, borba sa gripom zavisi od toga da li pripadate rizičnim grupama i kakve su tegobe.

Obavezno se javiti lekaru, bez obzira koliko su jake tegobe, ako pripadate rizičnim grupama: oboleli od bilo koje hronične bolesti (posebno srca, disajnih puteva, dijabetesa, Adisonove bolesti, niskog imuniteta iz bilo kog razloga), deca, trudnice, dojilje, stari.

Ako ne pripadate rizičnim grupama, a imate samo sledeće tegobe: gušobolju, vodenasto curenje iz nosa, zapušen nos, dovoljno je samo ležanje, topli čajevi, voće, sveži sokovi, vitamin C, dekongestivi nosne sluzokože (kapi za nos koje smanjuju zapušenost nosa), možda analgetik (npr. aspirin, paracetamol, brufen) i dosta sna. Možete uzeti neke prirodne preparate za lakšu borbu sa infekcijom, kao što su npr. Ehinacea i propolis. Pod ovakvim tretmanom, tegobe koje imate trebalo bi da se vidno smire za 4 dana. Ako se to ne desi ili se pojave nove tegobe, javite se lekaru.

Autor:Jelena Đorđević

lekar i viši dijetetičar-nutricionista