Drugi nazivi: mandarinsko drvo, drvo dedova i unuka, srebrna kajsija, belo voće.

Latinski naziv: Ginkgo biloba

Opis biljke: Ginkgo biloba je listopadno drvo visoko, koje raste  do 40 metara visine, sa gustom krunom piramidalnog oblika. Ginkgo biloba je najstarija biljka na Zemlji. Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina. Lekoviti deo biljke je list. Listovi su vrlo interesantnog i specifičnog oblika i predstavljaju glavnu prepoznatljivu osobinu ove biljke. Liska je trouglasto-okrugla i nalazi se na dugačkoj dršci i na vrhu je više ili manje urezana na dva režnja. Nerveutra je račvasta. Ginko je dvodoma biljka što znači da se razlikuju muške i ženske biljke. Vekovima se koristi u staroj kineskoj medicini. Lišće Ginkgo bilobe sadrži lekovite flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i druge glikozide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginkoglide A, B i C, lignine, eterična ulja i taninsku kiselinu.

Stanište: Ginko biloba se uzgaja na nekoliko mesta u svetu.

Lekoviti deo biljke: Listovi se skupljaju u julu, kada je njihov sastav bogat flavinoidima, jednom od aktivnih supstanci. Moraju biti osušeni u toku 12 sati, inače počinju da trule.

Lekovito delovanje: Ginko deluje kao vazodilatator, čime poboljšava cirkulaciju kroz organe. Poboljšavajući cirkulaciju kroz mozak, ginko poboljšava pamćenje i smanjuje zaboravljanje.Ginko poboljšava moždanu mikrocirkulaciju, i na taj način poboljšava snabdevenost mozga kiseonikom. Deluje kao blag antidepresiv povećavajući serotonin i noradrenalin. Arterijski pritisak može povećati ili sniziti, što zavisi od toga da li jače deluje kao vazodilatator i smanjuje pritisak, ili jače deluje kao antidepresiv i povećava pritisak. Razređuje krv jer deluje kao antikoagulans. Deluje i kao antioksidans: povećava odbrambene moći organizma i smanjuje holesterol i trigliceride u krvi. Smatra se da flavonoidi imaju antioksidantno dejstvo, a da ginkoglidi (druga aktivna supstanca) sprečavaju zgrušavanje trombocita.