Gojaznost ili zdravlje - mogućnost promene
Gojaznost je bolest savremenog čoveka. Ona, zajedno sa kardiovaskularnim i malignim bolestima, spada u najčešće bolesti danas. Zajedničko im je da ih stvara nezdrav način života - stres. Sve što organizam izbacuje iz ravnoteže je stres: prekomeran psihički napor, prekomeran fizički napor i nepravilna ishrana. Pre nego što pređemo na priču o nepravilnom načinu života, evo nekoliko naučnih zapažanja vezanih za gojaznost:
1. Gojaznost je značajan faktor u razvoju ateroskleroze, koji je Svetska zdravstvena organizacija 1997. godine uvrstila u oboljenja epidemisjkog karaktera.
2. Osobe koje imaju prekomernu telesnu masu imaju za 20% kraći životni vek od svojih vršnjaka sličnog zdravstvenog stanja ali normalne telesne mase.
3. Gojaznost je i faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, smanjujući osetljivost tkiva na insulin, a dijabetes tip 2 pogoršava aterosklerozu.
4. Smanjenje telesne mase za 11kg i više, značajno smanjuje i sistolni i dijastolni pritisak.
5. Svakodnevna šetnja od 6 km i više, značajno smanjuje LDL (loš) holesterol a povećeva HDL (dobar) holesterol
6. Broj prekomerno uhranjene i gojazne dece u Srbiji je porastao od 1997. do 2007.
7. Svaka druga odrasla osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu, posmatrano od 1997. do 2007.
Gojaznost je prekomerna telesna masa nastala usled povećanja masnog tkiva u organizmu, iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca. Ona je posledica prekomernog unosa hrane ili nedovoljne potrošnje. To što svaki drugi čovek u Srbiji ima prekomernu telesnu masu ne znači da gojaznost nije bolest, već da ima epidemijske razmere. U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, gojaznost (obesitas) označena je šifrom E66.
Nije sporno koliko je brza hrana ukusna i kako se lako do nje dolazi. Na raspolaganju vam je gomila priloga za pljeskavice, ćevape, batake, pržene, pohovane; gomila piroški, bureka, pica, slatiša, grickalica. A šta biva kada sve to stigne u naše telo, i nakon naporne prerade u želucu i crevima, dospe u krv. Nivo šećera (glukoze) i masti (triglicerida i holesterida) u krvi naglo raste. To je pravi napad na organizam. Dok se vrednosti ne dovedu na normalne, kroz telo struji takva krv i pokušava da suvišne šećere i masti preda organima kroz koje prolazi. Prvo oštećuje zidove krvnih sudova, ostavljajući u njima masne kapljice. Eto prvog koraka za početak ateroskleroze. Višak masti koji se ne potroši u nekom radu, fizičkom ili umnom, prelazi u masno tkivo. Tako raste telesna masa. Porast telesne mase povećava krvni prisak jer veća telesna masa traži duže krvne sudove. I masno tkivo je živo i treba mu kiseonik krvlju donesen. Pritisak skače jer treba više snage da progura krv kroz duže krvne sudove. To dodatno oštećuje krvne sudove. Zatim, teže je kretati se gojazan. Zglobovi počinju da bole. Teže se podnose fizički napori. Gojazne sredovečne žene češće oboljevaju od zapaljenja žučne kese.Veći je rizik od kardiovaskularnih oboljenja (visok krvni pritisak, srčani i moždani udar) i dijabetesa tip 2. Veći je rizik od nastanka nekih malignih oboljenja. Brza hrana je prepuna kancerogena, a siromašna antioksidanasa koji nas štite.
Ove komplikacije gojaznosti zvuče kao nešto što se dešava drugome. Gojaznost je podmukla bolest. Srećna okolnost je što nije u modi, pa to bude prvi razlog da se osoba pozabavi svojom prekomernom telesnom masom. Ali, pazite se: agresivna borba protiv gojaznosti vodi u još veću gojaznost. Agresivne dijete uništiće vam endokrini sistem. Posle će trebati puno vremena da se hormoni dovedu u normalu. Česte oscilacije telesne mase za organizam su stres. U cilju odbrane on će usporiti metabolizam, da bi ih lakše podneo. Uskoro nećete moći da smršate onom dijetom koja je ranije uspevala. Agresivna, ponavljana fizička dijeta uništiće vam zglobove, krvne sudove i srce, jer će povećati pritisak na njih. Zbog nepravilne ishrane oni su već oštećeni.
Prava borba sa gojaznošću traži upornost i jasan uvid u to, šta ćete dobiti regulisanjem telesne mase a šta izgubiti ako nastavite po starom. Koliko je gojaznost pokazatelj loših navika, toliko je pokazatelj nezadovoljstva. Hrana je izvor brzog zadovoljstva. Zdravlje ulazi na usta, što bi naše bake i deke rekle, ali ulazi i bolest. Ako je potrebno, obratite se psihoterapeutu da biste vratili zadovoljstvo. Obratite se nutricionisti da biste promenili navike u ishrani. Obratite se lekaru i stručnjaku za fizičku aktivnost.
Borba neće biti laka, ali ćete raditi na problemu sa više strana. To mnogo povećava šansu za uspehom. Dok zdravom čoveku treba mnogo, bolesnom treba samo jedno - zdravlje. Ne dozvolite da gojaznost ostavi nepopravljive posledice po vaše zdravlje. Preuzmite odgovornost za sebe. Imate izbor, i to je ono što je najlepše.
