Da li vam je život isuviše stresan?

Nesanica, nezadovoljstvo, uznemirenost, hroničan umor, česte virusne infekcije zbog pada imuniteta, bežanje u prekomerno uzimanje hrane i alkohola, visok krvni pritisak - sve to je, često, posledica dugotrajnog stresa. Stres je korisna odbrambena reakcija samo ako je kratkotrajna. Kada stres traje više godina, čovek zaboravi kako je izgledalo živeti drugačije. Više ne može da se seti. Ima mnogo uzroka stresa, na neke možemo uticati a na neke ne.

Koji bi onda bio prvi korak u smanjenju stresa?

Prvi korak u smanjenju stresa je da se setite situacija ili perioda u kojima ste ste se osećali dobro. Ako ste se nekada dobro i prijatno osećali, možda možete ponovo.

Drugi korak je da obezbedite sebi više sna. Najbolje bi bilo da imate neprekidno osam sati sna. Ako to ne možete postići, onda pokušajte bilo kako da u toku 24 sata skupite 8 sati sna. Da bi ste se zaista odmarali dok spavate, nemojte jesti 3 sata pre odlaska na spavanje. Želudac vari hranu od 1-3,5 sata. Za to vreme vaš organizam se ne odmara.

Treći korak je izbor i kombinovanje hrane. Nepravilna ishrana dodatno umara. Organizam se bori sa nekorisnim sastojcima ili preteranom količinom hrane, i za to vreme troši energiju. Kada smanjite proizvode sa lošom kombinacijom prostih šećera i koncentrovanih masti i ugljenih hidrata, i proizvode sa konzervansima, uradili ste mnogo za svoje zdravlje. To su sva brza hrana, suhomesnati proizvodi i grickalice. Evo nekoliko ideja. U pekari kupite hleb, kiflu ili đevrek. Umesto suhomesnatih proizvoda na sendviču - pečeno ili dinstano sitno seckano parče mesa, ili konzervisana riba. Umesto paštete - neki sirni namaz ili maslinovo ulje posuto bosiljkom. Umesto eurokrema ili sličnih namaza - džem posut cimetom. Umesto pržene hrane - dinstana i pečena hrana. Umesto grickalica - kikiriki nemasni, orah, lešnik, badem. Što je hrana manje prerađena, to sadrži više antioksidanasa. U stresu, čoveku treba više antioksidanasa. U brzoj hrani ne samo što nedostaje antioksidanasa, nego ima mnogo oksidanasa koji prave štetu svakom delu organizma. Brzom hranom povećava se stres i sve njegove loše posledice. Antioksidansi su vitamini, minerali i prirodne boje koje se nalaze u biljkama (npr. karotenoidi). Bilo bi idealno kada bi čovek sve potrebne hranljive supstance mogao da dobije iz namirnica. Nažalost, to često nije moguće. Sledeći korak su dopune ishrani u vidu prirodnih preparata.

Četvrti korak je umerena fizička aktivnost. Sat vremena šetnje ili vožnje bicikla svaki dan, doneće vam mnogo više dobra nego agresivni treninzi ili pasivan odmor ispred televizora.

Peti korak je promena pogleda na svet i on je najteži. Ako prethodna četiri koraka ne urode plodom dovoljno, potražite i pomoć nekog psihoterapeuta od poverenja. Pomoći će vam da vratite zadovoljstvo. Zadovoljni ljudi su ređe bolesni i postižu više sa isti ulaganjem, jer ne troše energiju na nekorisne situacije. Na psihoterapiji ćete naučiti da budete dobri za sebe i da ne povredite sebe.