Ateroskleroza
Šta je ateroskleroza?
Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero - kašasto i reči skleroze - tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije.Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja. Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život.Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da znatno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja.
Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi, koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.Simptomi
Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije.
Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata.
Faktori rizika
Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuju:
- Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
- Visoki krvni pritisak
- Duvanski dim
- Dijabetes
- Gojaznost
- Stres
- Smanjena fizička aktivnost
- Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)
Kako se izboriti sa problemom
Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života - pravilna ishrana i umerena, aerobna fizička akivnost, kao što je brza šetnja, vožnja bicikla i plivanje.
Redovni sistematski pregledi i analize glukoze (standardne i specijalne - test tolerancije na glukozu i glikozilisani hemoglobin), triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija, dobrog holesterola (HDL) i lošeg holesterola (LDL), kao i njihovog odnosa (HDL/LDL) što pokazuje faktor fizika za nastanak infarkta.
Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imamo infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog). Osobe sa aterosklerozom moraju da promene svakodnevne navike. Počevši od navika u ishrani.
Hrana bogata omega 3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od nastanka ateroskleroze, ali i ublažava dalji razvoj bolesti.
Neophodno je redovno se baviti fizičkom aktivnošću i održavati optimalnu telesnu težinu. Pušačima se savetuje prestanak pušenja. Smanjenje stresnih situacija i ograničena upotreba alkohola može takođe poboljšati zdravlje srca.
dr Olga Ličina
