Uva (Arctostaphylos uva ursi)
Drugi nazivi: medveđe grožđe, medvetka, divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, gornik, mlivnjak.
Latinski naziv: Arctostaphylos uva ursi.
Opis biljke: uva, medveđe groždje ili medvetka uglavnom je polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 cm. Cvetovi bele ili svetloružičaste boje obešeni su u grozdovima, a oblik im je zvonast. Plod je okrugla bobica, crvene boje. Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim zimzelenim šumama, među grmljem po sunčanim obroncima i suvatima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.
Stanište: otvorena osunčana mesta planinskih područja.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi od maja do jula. Uva je dugovečan zimzelen, vrlo razgranat, nizak grmić, koji je po zemlji sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ružicasti ili beli i više u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, brašnjava, okrugla, mnogosemena bobica. Lišce je kožasto, debelo, golo, sjajno, tamno zeleno, sitno i lopatičasto. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. List se bere u proleće kad biljka cveta. Najbolji je mlad list sa zelenih grančica. U proleće ubran list je najlekovitiji, jer tada ima najviše arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa, bez mirisa.
Lekovito delovanje: list se upotrebljava u obliku čaja za lečenje infekcija organa za mokrenje. Priprema se još i čaj protiv peska ili kamena u bubregu. Uvin čaj je diuretik. Spiranjm mokraćnih puteva smanjuje broj bakterija u njima i veličinu peska ili kamena. Pri izradi čaja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i čvrsta konzistencija lista otežava i onemogućava ekstrakciju arbutina i tanina.
