Bundeva (Cucurbita pepo)
Drugi nazivi: bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva, buca, tikva, budimka, bela ludaja, dudanja, bundevka, žuta tikva.
Latinski naziv: Cucurbita pepo.
Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i preko 10 kilograma, već i zbog lekovitih uljevitih semenki. To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je širok, na dugačkim peteljkama. Izrazito žuti cvetovi bundeva privlače pažnju. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog masovnosti setve i dobrog medenja bundeva je važna paša za pčele. Cvetanje počinje u junu i traje do mrazeva. Glavnu pašu daju u julu i avgustu. Bundeva cveta rano u zoru. Cvet je otvoren do 10-11 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki dan cvate drugi cvetovi.
Stanište: poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta, a odavno je domaća vrsta u našoj zemlji, kao i na Balkanu.
Lekoviti deo biljke: plod i seme.
Lekovito delovanje: nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojačani. Primećeno je da muškarci sa Balkana ređe oboljevaju od benignog uvećanja prostate u odnosu na ostale muškarce, a zna se da tradicionalna kuhinja Balkana češće koristi bundevu od drugih naroda. Tako nam se bundeva vraća zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate: učestalo i oteženo mokrenje, a posebno noćno mokrenje, i česte urinarne infekcije zbog dužeg zadržavanja mokraće u bešici. Seme bundeve čuva i nivo testosterona, a testosteron čuva libido. Pošto je bundeva često na meniju ljudi s Balkana, muškarci u manjem procentu od drugih ljudi sa različitih prostora, oboljevaju od benignog uvećanja prostate.
