Šta je malaksalost?

Malaksalost je brzo zamaranje pri nekom radu, koje osoba ranije nije osećala ili koje kod većine ljudi ne postoji kada obavljaju isti rad.

Malaksalost, za razliku od hroničnog umora, ne postoji u mirovanju. Čovek postane svestan da je malaksao tek kad počne nešto da radi, i brzo se umori.

Malaksalost je najčešće simptom nekog fizičkog oboljenja, hroničnog ili akutnog.

Hronična oboljenja koja dovode do malaksalosti su: smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza), anemija, neke bolesti srca i krvnih sudova (npr. hronična srčana insuficijencija), neke autoimune bolesti (npr. mijastenija gravis), maligne bolesti.

Kada malaksalost nastane naglo, to je ozbiljan simptom i treba se odmah javiti lekaru. Primer za naglo nastalu malaksalost je malaksalost nastala usled akutnog, naglo nastalog smanjenja snage srca (akutne srčane insuficijencije) koju je izazvao npr. neki virus.

Malaksalost može biti povezana i sa načinom života, koji dovodi do hroničnog nedostatka energije: radni zahtevi (obaveze) su preveliki, energija se troši situcijama koje nisu korisne za čoveka (npr. u stresnim situacijama) ili se ne obnavlja (premalo sna i prijatnih dešavanja).

Nepravilna ishrana je uzrok malaksalosti – nedovoljno vitamina, minerala i antioksidanasa. Kada je uzrok malaksalosti način života, onda često postoji i hroničan umor. Najčešće se uzroci se prepliću.

Simptomi

Želite da uradite predviđene svakodnevne obaveze, i to vam uspeva, ali sa većim naporom nego što je to bilo ranije.

Želite da uradite predviđene svakodnevne poslove, ali ne možete, jer nemate dovoljno energije.

Faktori rizika

Faktori rizika su neka oboljenja:

• Smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza)
• Anemija
• Neke bolesti srca i krvnih sudova (npr. akutna i hronična srčana insuficijencija)
• Neke autoimune bolesti (npr. mijastenija gravis)
• Maligne bolesti

Faktor rizika je način života:

• Preveliki radni zahtevi (obaveze)
• Stresne situacije 
• Nedovoljno sna i prijatnih dešavanja, u kojima se obnavlja energija
• Nepravilna ishrana - nema dovoljno vitamina, minerala i još nekih antioksidanasa

Kako se izboriti sa problemom

Proizvodi koji sadrži vitamine B kompleksa:

Najvažnije je da se javite lekaru. Znajte da malaksalost može biti simptom mnogih ozbiljnih oboljenja.

Pokušajte da odvojite za sebe osam sati sna.

Unosite više vitamina, posebno B grupe, koji se nalaze u pivskom kvascu, mesu (i iznutricama), žitaricama, leguminozama (grašak, pasulj), jezgrastom voću (lešnik, badem), zelenom povrću.

Pivski kvasac je prirodni koncentrat vitamina i minerala.

B vitamini poboljšavaju rad nervnog i mišićnog sistema, i tako vraćaju energiju.

Unosite više minerala, posebno gvožđa, kroz namirnice bogate gvožđem (meso, jaja, leguminoze) uz limunadu ili blagi rastvor jabukovog sirćeta ili viramina C, jer se tako povećava apsorpcija gvožđa. Osobe sa hemoglobinom na donjoj granici normalnih vrednosti imaju manje energije.

Smanjite stres i tako ćete sačuvati energiju. Čajevi valerijane i matičnjaka smiruju.

Smanjite oksidativni stres, unoseći antioksidanse: vitamin C i E, omega 3 masne kiseline i koenzim Q10.

Vitamin C se nalazi u svežem voću i povrću, posebno paprici, limunu, celeru.

Vitamin E se nalazi u semenkama bundeve i suncokreta, maslinovom i suncokretovom ulju.

Omega3 masne kiseline, kojih najviše ima u plavoj ribi (sardele), su moćan antioksidans.

Koenzim Q10 je prirodni sastojak organizma koji služi da izvlači energiju iz unete hrane. Njegova količina u organizmu počinje da opada posle 30. godine i kod ljudi koji piju lekove protiv visokog holesterola (statini).

Brinite o svom zdravlju i zadovoljstvu. Prijatna dešavanja vraćaju energiju i raspoloženje.

 

Autor:Jelena Đorđević

lekar i viši dijetetičar-nutricionista