Drugi nazivi: komorač, divlja mirođija, janež kopar, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač.

Latinski naziv: Foeniculum vulgare.

Opis biljke: komorač je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do 2 metra. Listovi su plavkasto-zeleni, višestruko perasto razdeljeni, a listići igličasti i tanki kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i malo spljošteni. Plod ima dve semenke. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Morač ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata. Listovi su igličasto končasto deljeni kao u mirođije. Uopšte, morač liči na mirođiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti, biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se među prstima rastrlja. Slatkog i vrlo aromatičnog je ukusa. Zato morač mestimično kod nas nazivaju „slatka mirođija”. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, te njih treba odbaciti.

Stanište: domovina komorača je Južna Evropa te se i u nas uspešno uzgaja. Zahteva duboko izorano zemljište. Nalazi se i u divljem stanju jer ga rasprostranjuju ptice.

Lekoviti deo biljke: za lek se uzima koren, cela biljka u leto, a seme kad sazri.

Lekovito delovanje: morač smanjuje apetit.