Stres je prirodni odbrambeni mehanizam kada se telo nalazi u nekoj opasnosti.

Nastanak stresa zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih faktora.

Spoljašnji faktori su vezani za psihičko stanje osobe koje podrazumevaju: napetost na poslu, odnos sa drugim ljudima, napetost u kući i sve druge situacije koje svakodnevno dovode u stanje neprirodne tenzije.

Unutrašnji faktori su odgovor na spoljašnje. Da bi odgovor bio adekvatan i održavao organizam u normalnom stanju, osoba mora da bude u dobroj fizičkoj formi, da ima pravilnu ishranu, kao i da je odmorna i da ima dovoljno sna.

Ljudski organizam odgovara na faktore stresa pomoću nervnog sistema i hormona.

Hipotalamus šalje signal u nadbubrežnu žlezdu da produkuje adrenalin i kortizol koji će se osloboditi u krvotok.

Ovi hormoni ubrzavaju srčani rad, ubrzavaju disanje, podižu nivo krvnog pritiska i ubrzavaju metabolizam, pospešuju rad mišićnih grupa, šire zenice.

Jetra oslobađa glukozu iz depoa kako bi omogućila veću produkciju energije. Povećava se znojenje koje rashlađuje telo. Svi ovi odgovori su odbrambeni mehanizmi od napada.

Reakcija stresa je kritična tokom uznemirujućih situacija, kao na primer kada vozač treba da pritisne kočnicu da bi izbegao sudar. Takođe se može aktivirati u blažoj formi u situacijama kada je pritisak prisutan, ali ne postoji realna opasnost, npr. kada se spremate za bitan događaj ili polažete neki bitan ispit.

Mala količina ovakvog stresa može pomoći da uvek budete spremni da odgovorite na izazove. Nervni sistem se brzo vraća u svoje normalno stanje, uvek spreman da ponovo odreaguje kada je potrebno.

Stres ne mora uvek da se pojavi u situacijama koje su trenutne. Događaji koji traju duži vremenski period, kao sto je na primer razvod, promena škole ili okoline, takođe mogu da izazovu stres.

Takve situacije mogu da izazovu stres slabog intenziteta koji može jako da šteti ljudima. Nervni sistem oseća konstantan pritisak i blagu napetost i nastavlja da proizvodi hormone stresa tokom dužeg perioda od reakcije.

To može da utiče na imuni sistem i da učini da se osoba oseća slabo i iscrpljeno.

Iako mala količina stresa ponekad može biti dobra, kada se radi o preteranom stresu on ne može biti dobar ni za koga. Na primer, mala količina stresa pred ispit može motivisati studenta da bolje uči, ali prevelika količina stresa moze prouzrokovati gubitak koncentracije.

Simptomi

• Anaksioznost i panični napad (tj. uznemirenost i uspaničavanje)
• Osećaj da je osoba pod stalnim pritiskom
• Nelagodan osećaj u stomaku, glavobolja ili čak bol u grudima
• Alergijske reakcije, ekcemi ili akne
• Problemi sa spavanjem
• Prevelika upotreba alkohola, pušenje ili upotreba narkotika
• Depresija

Faktori rizika

• Ponavljane neprijatne situacije
• Ponavljane fizički iscrpljujuće situacije
• Nedovoljno sna

Kako se izboriti sa problemom

Potrebno je pre svega ojačati imuni sistem unošenjem dovoljno vitamina.

Kada do stresa ipak dođe ne treba odmah uzeti sintetički obrađena hemijska sretstva za smirenje, već potražiti altrenativu u biljnim preparatima za smirenje.

Postoje čajevi raznih biljki koji vraćaju nervni sistem u svoj balans.

Neki od njih su svakako zeleni čaj kao jak antioksidant i čudotvorno dejstvo ginka (Ginko biloba).

Na nervni sistem pozitivno utiču biljke poput valerijane, matičnjaka i gloga.

Grupa autora

Lekari i psihoterapeuti